NISKI UDARCI VISOKOM OBRAZOVANJU
List Student, april 2007. godine
Domaći sistem visokog školstva je u poslednjih mesec dana pogodila najveća afera još od 1998. godine, kada je tadašnja vlast pogazila autonomiju univerziteta, s tom razlikom što ova afera ne dolazi spolja – ona sistem nagriza iznutra
OBRAČUN
Sve je počelo sasvim slučajno, jednog vrelog junskog dana 2006. godine. Smederevska policija je radila svoj posao prateći svoju „stalnu mušteriju“, Sašu Jovanovića (36) iz Velike Plane, osumnjičenog za trgovinu kradenim automobilima. Da bi se izvukao iz obruča istrage koji se oko njega polako sužavao, jednom inspektoru je ponudio „sređivanje“ univerzitetske diplome ukoliko mu ovaj za uzvrat pomogne da zavara trag preprodaje skupih vozila. Istraga je ubrzo pokazala da je Jovanovića njegov posao uveo u visoko društvo Kragujevca, što mu je omogućilo da značajnije proširi svoju delatnost, naime, počeo je da se bavi visokim obrazovanjem. Posao je ustvari bio isti – nedozvoljena trgovina – samo je „roba“ bila manjeg gabarita. Ono što je počelo kao rutinska istraga prosečnog lokalnog kriminalca, za smederevske inspektore se završilo kao neočekivani izazov. Nabasali su na organizovanu prodaju ispita i univerzitetskih diploma u koju je direktno umešana grupa najviđenijih ljudi Kragujevca, koji su obavljali vrlo uticajne funkcije u srpskom društvu. Tako je počela sada već čuvena akcija „Indeks“. Rešen da prati trag do kraja, tajni agent MUP-a upisao se na kragujevački Pravni fakultet i preko posrednika, obeleženim novčanicama, plaćao mito za upisivanje ocena bez polaganja ispita. Umalo nije završio fakultet, kada je odlučeno da je putem tajnog snimanja prikupljeno dovoljno dokaza za privođenje inkriminisane grupe uglednih profesora i službenika fakulteta. Hapšenje osumnjičenih je pažljivo obavljeno u jednom danu, nakon čega im je Predrag Lukić, istražni sudija Okružnog suda u Smederevu, odredio pritvor. Kasnije je uhapšeno još par profesora istog fakulteta, do sada ukupno 11 (ne računajući honorarnu nastavnicu nemačkog jezika) od 23 koliko ih ima na Fakultetu – dakle, u pritvoru se nalazi skoro pola od ukupnog broja nastavnika! Uhapšeno je i nekoliko posrednika u trgovini ispitima, među kojima je jedna službenica beogradskog Pravnog fakulteta. Privedena su i lica za koje se sumnja da su kupovali ispite, a među njima su sin uhapšenog dekana Pravnog fakulteta u Kragujevcu i jedan policajac iz Požarevca. Ukratko, javnost je posle udarnih vesti u elektronskim medijima bila šokirana, ali se već iz prvih novinskih napisa dalo videti da je ovakva policijska akcija zapravo bila već dugo očekivana.
INDIKATORI
Na postojanje korupcije su još ranije ukazivale studentske organizacije. Dešavalo se da od svojih kolega čuju kako se hvale da predmet nisu morali da uče jer su platili za prelaznu ocenu. Drugi su se žalili da su zbog male prolaznosti na preteškom ispitu (koja često iznosi svega nekoliko procenata), posle više pokušaja regularnog polaganja, na kraju ipak bili prinuđeni da daju mito da bi uopšte mogli da nastave sa studijama. Glasine da je određeni ispit na prodaju su neophodni indikatori mogućeg postojanja korupcije. Ukoliko nema glasina, onda nema ni kupoprodaje ispita. Potencijalni kupac mora da zna da je određeni ispit na prodaju, zatim koliko košta i kome se plaća, da bi uopšte mogao da kupi „robu“. A ovakve informacije se, naravno, ne nalaze na oglasnoj tabli fakulteta, već se šire putem glasina koje su često vrlo precizne i detaljne. Potrebno je imati u vidu i da se koruptivno ponašanje ne svodi samo na trgovinu ocenama, već se vezuje i za prijateljske, rodbinske, poslovne i druge usluge.
Prvo empirijsko istraživanje postojanja korupcije na Univerzitetu u Beograduobavio je Savez studenata Beograda, u saradnji sa Centrom za istraživanje tržišta FON-a, 2001/2002. godine. Tada je 36% studenata izjavilo da lično poznaje kolege upisane preko „veze“, dok je 67% samo čulo za takve slučajeve. Čak 37% lično poznaje studente koji su položili ispit preko „veze“, za novac, uslugu i sl. a 19% ispitanika poznaje profesora koji prima mito.
Godine 2005. organizacija Transparentnost-Srbija je, u saradnji sa Institutom za filozofiju i društvenu teoriju, obavila prvo istraživanje nad asistentima, docentima i profesorima Univerziteta u Beogradu, koje takođe svedoči o postojanju korupcije u visokom školstvu. Da je osumnjičenih za korupciju na njihovom fakultetu bilo, tvrdi 35% ispitanih univerzitetskih radnika. Čak 48% nastavnika i saradnika smatra da su „prijateljske usluge“ dominantno koruptivno sredstvo, dok 20% njih smatra da je davanje novca najzastupljenije. Samo 19,8 posto ispitanika bi prijavilo svaku nezakonitost, bez obzira na moguće posledice. Od onih nastavnika i saradnika koji korupciju ne bi prijavili, 39,4 posto njih kaže da to ne bi učinili zato što ne veruju da bi se išta uradilo na njenom sankcionisanju.
Iako su ova tri istraživanja, na osnovu iskustava i mišljenja studenata i profesora, jasno pokazala da korupcija univerziteta postoji, nisu preduzeti konkretni koraci ka rešavanju ovog problema. Kao što se vidi iz rezultata istraživanja, posebnu poteškoću predstavlja strah i nespremnost da se uočen slučaj korupcije prijavi. Razlog tome je što ne postoje odgovarajući mehanizmi za utvrđivanje odgovornosti i sankcionisanje koruptivnog ponašanja.
MEHANIZMI
Za korupciju se obično kaže da spada među najteže dokaziva krivična dela i upravo zato je najefikasnija borba protiv korupcije njena prevencija. Savez studenata Beograda i Studentska unija Srbije su nadležim organima predložili niz mera kojim će se pospešiti kako prevencija, tako i institucionalno ispitivanje i sankcionisanje ovakvih slučajeva. U tom smislu predloženo je razvijanje nacionalnih standarda za osiguranje transparentnosti polaganja ispita, razvijanje i primena Etičkih kodeksa za profesore i studente, kao i osnivanje univerzitetskih tela za bezbedno prijavljivanje i ispitivanje slučajeva korupcije. Ovu inicijativu su podržala sva republička tela koja se bave visokim školstvom, a Nacionalni savet za visoko obrazovanje je pored navedenog dodao i zahtev Komisiji za akreditaciju da u proveri kvaliteta ustanova utvrđuje i stepen koruptivnog ponašanja.
Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović je nakon razgovora sa studentima i rektorom Beogradskog univerziteta prof. Brankom Kovačevićem najavio izradu Pravilnika o polaganju ispita koji bi trebalo da smanji mogućnost korupcije. Ovim dokumentom bi bili utvrđeni standardi za pismeno i usmeno polaganje ispita, tako da se obezbedi javnost polaganja, a da ocenjivanje obavlja najmanje dva člana ispitne komisije. Njime bi takođe bilo predviđeno i tonsko ili video snimanje usmenih ispita tamo gde je to moguće. Istovetno rešenje već je sadržano u paketu antikorupcijskih mera koje je Senat Univerziteta u Kragujevcu usvojio krajem februara.
Pored toga neophodna je razrada i primena etičkih kodeksa na univerzitetima, na osnovu kojih bi tela poput Suda časti mogla da osude i sankcionišu nastavnike i studente za koje se dokaže da su umešani u korupciju. Iako ovakav kodeks na Univerzitetu u Beogradu postoji još od 2003. godine, on je praktično teško primenljiv jer se sastoji od krajnje uopštenih i nedovoljno jasnih formulacija, pa postoje problemi u utvrđivanju i kvalifikovanju povrede njegovih kanona. (Nasuprot tome, nedavno usvojeni Pravilnik o disciplonskoj odgovornosti studenata je jedan prilično obiman, vrlo precizno i do detalja razrađen tekst.) Utvrđivanje odgovornosti za povrede kanona Etičkog kodeksa do prošle godine je vršio Sud časti, koga su činili nastavnici i studenti, ali je od stupanja na snagu novog Statuta Univerziteta, ovo telo zamenjeno Odborom za profesionalnu etiku, u kome studenti više nemaju predstavnika. Značajan nedostatak u radu ovog tela je neznatna snaga njegovih presuda. Prema aktuelnim propisima, ukoliko bi se utvrdilo da je nastavnik prekršio norme profesionalne etike, on bi se „izvukao“ samo sa javnom brukom, ali ne postoji mogućnost izricanja mera poput novčane kazne, suspenzije i raskidanja radnog odnosa. Uvođenje ovih mera je neophodno, jer je adekvatno kažnjavanje korupcije bitan element njene prevencije.
Međutim, što se tiče institucionalnih mehanizama za bezbedno prijavljivanje i ispitivanje slučajeva korupcije, tu Univerzitet u Beogradu ima izvesnu prednost nad drugim visokoškolskim ustanovama. Prošle godine je Statutom Univerziteta, na predlog studenata, predviđeno postojanje institucije univerzitetskog ombudsmana, čiji je zadatak da štiti prava i interese svih članova akademske zajednice. Da bi ovo mrtvo slovo na papiru moglo da oživi, nije dovoljno da ombudsman prosto bude imenovan, već mu se moraju predati odgovarajuća ovlašćenja. On bi prikupljao prijave slučajeva korupcije, ispitivao njihove navode i po službenoj dužnosti pokretao postupak pred Odborom za profesionalnu etiku. Bilo bi neophodno da čuva anonimnost identiteta onoga ko slučaj prijavljuje, ali i tajnost dostavljenih podataka dok se ne utvrdi da iza njih stoje dokazi, kako bi se izbegla mogućnost podmetačine. Naravno, ukoliko se utvrdi da tu postoje elementi krivičnog dela, predmet bi bio prosleđen organima MUP-a i javnom tužilaštvu. Kancelarija ombudsmana se ne bi bavila samo slučajevima korupcije, već i prijavama povrede republičkih i univerzitetskih propisa, kao i slučajevima diskriminacije po raznim osnovama. Očekuje se da će aktiviranje i nepristrasan rad ovakvih institucionalnih mehanizama doprineti odbrani integriteta domaćih visokoškolskih ustanova, jer sumnja se može odagnati jedino podrobnim ispitivanjem okolnosti koje je izazivaju.
KOLEKTIVNA KRIVICA?
Sumnja u naše diplome nažalost već uveliko postoji. Ubrzo nakon obelodanjivanja akcije „Indeks“, grčka ministarka prosvete Marieta Janaku dala je nalog o privremenoj zabrani priznavanja univerzitetskih diploma stečenih u našoj zemlji. Ovo je težak udarac za domaći sistem školstva, koji može da ostavi značajnije posledice i to iz dva razloga, koja su međusobno povezana. Prvo, Grčka je članica EU, pa ovakav potez ne može da prođe bez, makar blage, lančane reakcije sumnjičavosti i nepovoljnih mera u ostalim zemljama Unije. S druge strane, sam momenat policijske akcije je smešten baš uoči samita evropskih ministara zaduženih za visoko obrazovanje, koji će se održati 17. i 18. maja u Londonu.
Ovo je peta ministarska konferencija, koja se od usvajanja Bolonjske deklaracije održava na svake dve godine sa ciljem da analizira poteškoće u reformi visokog obrazovanja i da postavi smernice za dalju implementaciju „Bolonjskog procesa“. U radu londonskog samita će učestvovati zvanične delegacije 45 zemalja Evrope, kao i svih relevantnih međunarodnih organizacija i udruženja koje se bave obrazovanjem. Tom prilikom, posebna pažnja će se posvetiti osiguranju kvaliteta i međunarodnom priznavanju stečenih kvalifikacija, dakle baš onim temama koje nas trenutno najviše pogađaju. Čak i ukoliko na formalnim sednicama ne bude zvanične reči o dešavanjima u Srbiji, svakako će biti kuloarskog ogovaranja, koje ne može da prođe bez posledica. Na prošlom ministarskom sastanku, u Bergenu 2005. godine, naša zemlja je ocenjena kao pretposlednja u Evropi po stepenu reformisanosti visokog školstva, sa ocenom 2,2 na skali od 1 do 5 (iza nas su bile Andora i BiH, koje su delile poslednje mesto sa ocenom 2,1). Ovo se, doduše, u akademskim krugovima uglavnom pripisuje loše pripremljenom izveštaju kojeg je naša zemlja podnela, a koji ne oslikava pravo stanje stvari, kao i činjenici da se odugovlačilo sa usvajanjem Zakona o visokom obrazovanju. U međuvremenu, primenom novousvojenog reformskog zakona, rejting Srbije je vrtoglavo porastao pa naša preliminarna ocena uoči londonske konferencije iznosi čak 4,2, što je značajan uspeh. Ali afera „Indeks“ ipak baca senku na ovaj rezultat i verovatno će uticati na korekciju dobijene ocene.
Šta to praktično znači? Čitava složena okolnost ide u prilog podozrivosti drugih zemalja prema diplomama koje dolaze iz Srbije, a direktne posledice, u manjoj ili većoj meri, mogu osećati svi naši diplomci. Tako dolazimo u situaciju da zbog određenog broja slučajeva korupcije, sve naše diplome budu tretirane kao potencijalni falsifikati. Time će biti nepravedno kažnjena upravo najveća većina studenata domaćih univerziteta, koja teškim učenjem savlađuje svoje preobimne ispite. Ova pretnja se može izbeći na samo jedan način: tako što će svi članovi akademske zajednice zajedno da rade na identifikovanju korumpiranih nastavnika i službenika univerziteta, na njihovom privođenju pravdi i propisnom kažnjavanju. Ukoliko se ovaj proces zaustavi na pola puta, preti nam opasnost da se ceo sistem visokog školstva Srbije nađe na optuženičkoj klupi zbog nekažnjene individualne krivice posrnulih pojedinaca.
MORALNA KRIZA
Prema navedenom istraživanju koje je sprovela Transparentnost-Srbija, najveći broj univerzitetskih radnika smatra da je najvažniji činilac za izazivanje korupcije u zemlji – moralna kriza! Na drugom i trećem mestu uzroka korupcije navode se nesankcionisanje onih koji su se proteklih godina nelegalno obogatili i neefikasnost pravosudnog sistema. Kada govorimo o dekadenciji morala, alarmantno je što su među uhapšenim profesorima ljudi koji čine ne samo kragujevačku, već i srpsku elitu: predsednik Balkanskog (i srpskog) udruženja za krivično pravo, pomoćnik ministra prosvete, bivši sudija Ustavnog suda, bivši predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, predsednik UO Antidoping agencije Srbije i član Pravnog saveta Srpske pravoslavne crkve… Da spisak problema bude duži, ministar pravde Zoran Stojković je u javnosti izrazio svoju zabrinutost zbog toga što su troje uhapšenih profesora godinama bili članovi ispitne komisije za polaganje pravosudnih ispita. Da li to znači da istragu treba proširiti i na članove advokatskih komora? Tome treba dodati da se uglavnom smatra da su diplome kupovali državni službenici, policajci i zaposleni u javnim preduzećima, kako bi time ispunili formalan uslov za zaposlenje i napredovanje u karijeri. Slučaj lažnih diploma srednjeg, višeg i visokog obrazovanja u JP „Železnice Srbije“, novosadskom GSP-u i kragujevačkom „Vodovodu“ potvrđuju ovu bojazan. Ali hoće li i zaposleni u državnim organima biti proveravani? Pritom se ne sme zaboraviti da je operacija „Indeks“ sasvim slučajno zadesila baš Pravni fakultet u Kragujevcu i da na svim univerzitetima kruže javne tajne i indikativne glasine o sličnim pojavama. Većina onih koji će narednih godina preuzeti odgovorne funkcije u društvu, danas studiraju i uče na ovim visokim školama. Mnogima od njih su ovi privedeni profesori i javni radnici bili uzori, pa se postavlja pitanje: kako ovakve pojave utiču na oblikovanje moralnih standarda današnjih mladih? Jedno je sigurno – danas autoritete nije potrebno rušiti, oni se urušavaju sami od sebe. Ukoliko odgovorni u ovoj zemlji ne shvataju ozbiljnost problema sa kojima se društvo suočava, onda mladima jedino preostaje da samostalno potraže svež početak i da sami osvoje prostor za stvaranje novih vrednosti i kodova javnog života.
Ugledni profesori, uhapšeni u akciji „Indeks“ pod sumnjom da su učestvovali u korupciji:
Bora Čejović (66), bivši dekan Pravnog fakulteta u sedam mandata (1985-1998.), predsednik Srpskog udruženja za krivično pravo, predsednik Balkanskog udruženja za krivično pravo, na poziv Haškog tribunala bio je ekspert-svedok za jugoslovensko krivično zakonodavstvo (njegov bivši student, istražni sudija Predrag Lukić, danas vodi istragu u aferi „Indeks“),
Sveta Purić (53), dekan Pravnog fakulteta, (njegov sin, Novak Purić, je osumnjičen za lažiranje polaganja ispita iz predmeta Istorija države i prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, u čemu mu je pomogla službenica beogradskog fakulteta, nakon čega se prebacio na Pravni fakultet u Kragujevcu),
Božin Vlašković (53), prodekan za finansije Pravnog fakulteta i redovni profesor na predmetu autorsko pravo i pravo industrijske svojine, član je ekspertskog tima pri Republičkom zavodu za intelektualnu svojinu,
Emilija Stanković (54), redovna profesorka na predmetu rimsko pravo, pomoćnica ministra prosvete i sporta zadužena za visoko obrazovanje (razrešena dužnosti na sednici Vlade Srbije održanoj 22. februara),
Predrag Stojanović (49), šef Katedre za pravne i ekonomske nauke, bivši predsednik Odbora za pravosuđe u Skupštini Srbije kao poslanik iz reda DHSS, 2006. mu je dodeljena diploma zaslužnog građanina Kraljeva (pred sudom ga zastupa bivši ministar pravde Vladan Batić),
Srđan Đorđević (40), docent na predmetima uvod u pravo, političke institucije i ustavna zaštita ljudskih prava i slobode, bivši sudija Ustavnog suda Republike Srbije, bivši predsednik Okružnog odbora SPO, a zatim član DHSS-a,
Dragan Bataveljić (48), redovni profesor na predmetu ustavno pravo, član Gradskog veća Kragujevca i blizak saradnik gradonačelnika Veroljuba Stevanovića,
Nenad Đurđević (57), redovni profesor obligacionog prava, predsednik Upravnog odbora Antidoping agencije Srbije, predsednik Udruženja za sportsko pravo Srbije, član Komisije Svetog Arhijerejskog Sabora za reformu Ustava SPC, član Eparhijskog saveta Eparhije šumadijske, bivši predsednik Crkvene opštine u Kragujevcu i član Pravnog saveta Srpske pravoslavne crkve,
Ivan Čukalović (51), šef Katedre za međunarodno javno pravo, član Upravnog odbora Udruženja za međunarodno krivično pravo Srbije, radi u dopunskom radnom odnosu na Univerzitetu Braća Karić i na Univerzitetu u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, bio je član tima za pisanje tužbe protiv zemalja članica NATO-a i član tima za pisanje odbrane protiv tužbe za genocid u slučaju BiH-SRJ,
Milena Petrović (54), bivša prodekanka za finansije Pravnog fakulteta, vanredna profesorka na predmetu međunarodno privatno pravo,
Dragana Petrović (43), vanredna profesorka na predmetu krivično pravo, odbranila doktorsku disertaciju na temu „Organizovanje zločinačkih udruženja“ (za nju se sumnja da je, pored prof. Bore Čejovića, jedan od organizatora grupe koja je prodavala ispite i diplome),
Jasmina Nektarijević, vanredna profesorka nemačkog jezika, više godina honorarno angažovana sa punim radnim vremenom na Pravnom fakultetu.
*Ovaj tekst je objavljen u aprilskom broju lista STUDENT 2007. godine.
4
3
4
1
